Mirza Šabić – privrednik u trci za Evropski parlament

Izbori članova za Evropski parlament iz Hrvatske biće održani u nedjelju 25. maja. Na listama se nalazi 275 kandidata, a među njima i jedan Bošnjak, Mirza Šabić, privrednik iz Zagreba. Šabić se nalazi na listi “Partnerstvo hrvatskog centra” koju čine Nacionalni forum, HSLS, PGS i Lista za Rijeku…

RSE: Kako ste se našli među kandidatima, na čijoj ste listi i jeste li stranački kandidat?

Šabić: Prije svega, nisam stranački kandidat, ja sam nezavisan kandidat na listi Nacionalnog foruma, HSLS-a, PGS-a. To je zajednička lista na koju sam došao uz jedini uvjet da budem nestranački. Složili su se oko toga i ja sam pristao da idem na listu za Evropski parlament. Ja se inače ne bavim politikom, imam svoj privatni posao, ali, kako kažu – ako se ne baviš politikom, politika se bavi tobom. Direktno se ne bavim politikom i nisam bio u nekakvim političkim varijantama.

RSE: Šta očekujete?

Šabić: Meni je, prije svega, čast da sam kandidat za listu Evropskog parlamenta. Proći će izbori i vidjet ćemo, ali mislim da je velika čast i meni i zajednici i bošnjačkoj manjini. Nažalost, samo je jedan kandidat na listi, ja bih volio da nas je više, ali – kako je, tako je. Mislim da mogu pomoći listi da netko uđe u Evropski parlament. Tko će biti od nas, vidjet ćemo, s tim da se u izborima za Evropski parlament glasa za ime i prezime, znači, može zadnji sa liste ući, a prvi ne mora. Prednost tih izbora je što se bira direktno osoba.

RSE: Očekujete i glasove iz Bosne i Hercegovine, naravno, tamo gdje se bude glasalo za listu kandidata?

Šabić: Nadam se da će biti nešto glasova iz Bosne i Hercegovine – može se glasati u konzularnim predstavništvima, ima dosta ljudi iz BiH koji imaju hrvatsko državljanstvo, i oni mogu glasati u konzularnim predstavništvima.

RSE: Značajna je stvar da se uopšte pojavljuje kandidat iz jedne manjinske zajednice, u ovom slučaju bošnjačke. Koliko bi Vaš izbor mogao pomoći položaju ove zajednice?

Šabić: Kad bi se desilo da prođem na izboru za Evropski parlament, bila bi velika stvar za našu bošnjačku manjinu u Hrvatskoj, a s druge strane, interesantno je i Bosni i Hercegovini kao državi – govorim načelno u smislu da se Bosna i Hercegovina što prije približi Evropskoj uniji. Ja mogu i tu nešto pomoći, ako budem izabran, a svakako je značajno da bi u Hrvatskoj Bošnjaci imali predstavnika u Evropskom parlamentu. Bio bi tamo i ured i kancelarija, da se može doći, a našeg svijeta ima svugdje po Evropi, i mislim da bi se moglo dosta stvari odraditi i pomoći, kako nama u Hrvatskoj, tako i Bosni i Hercegovini. U svakom slučaju, u interesu je, ne samo meni kao Bošnjaku, da se Bosna i Hercegovina što prije približi Evropskoj uniji. Mislim da je i državi Hrvatskoj u interesu da se to ostvari.

RSE: Šta mislite o prijedlogu ministrice Vesne Pusić za ubrzaniji proces pridruživanja za Bosnu i Hercegovinu?

Šabić: Mislim da je Pusić na dobrom tragu. Nažalost, to u Evropskoj uniji baš nešto i nisu prihvatili s nekim oduševljenjem, ali u svakom slučaju podržavam bilo koju inicijativu da se što prije BiH približi Evropskoj uniji. Inicijativa ministrice Pusić u svakom slučaju je za podržati, u smislu da se nekako pojednostavi približavanje. To bi moralo biti puno jednostavnije nego što je prošla Hrvatska, a s obzirom na strukturu vlasti u BiH mislim da je ta inicijativa dobro došla.

RSE: Gotovo sve reforme u Bosni i Hercegovini su u zastoju, pa tako i privredna. Iz Vašeg poduzetničkog iskustva – koliko su mala poduzeća i obrti bitni za privredni razvoj jedne zemlje, pa tako i Bosne i Hercegovine?

Šabić: Ja kroz svoje aktivnosti kroz Komoru u Hrvatskoj, kako lokalno, u Zagrebu, tako i u državi, mogu reći da je u Evropskoj uniji težište razvoja na malom i srednjem poduzetništvu. Oni mali, koji kao sastavni dio pomažu nekim velikim sistemima, su oni koji mogu relativno jednostavno i lako doći do novog zapošljavanja i do nekih novih proizvoda. Tako sam siguran da je malo poduzetništvo, u cijeloj Evropi pa tako i u Hrvatskoj, a normalno i u Bosni i Hercegovini, izlaz kroz neka nova zapošljavanja, nove proizvode. U Hrvatskoj, recimo, ima 70.000 obrtnika – kad bi svaki drugi zaposlio po jednog, to je već veliki broj. A za neke nove i velike investicije koje se najavljuju – to su veliki novci, a kad se uvede, to je sve stotinjak, dvije stotine radnika. Ipak kroz malo poduzetništvo, mala poduzeća, mogu se relativno brzo ljudi zaposliti i može se napraviti veliki pomak.

*Preuzeto sa Radio Slobodna Evropa *